Julija 15

Džon Darvin i njegova supruga En odlučili su da je vreme da Džon umre. Kako su im se dugovi gomilali, postalo je očigledno da Džon, kao glava porodice, više vredi mrtav nego živ. Polisa životnog osiguranja, penzioni fond i još neki dodatni prihodi omogućili bi Darvinovima da otplate silne hipoteke koje su im izjedale kućni budžet, te je otud Džon rešio da sedne u kanu, otisne se ka pučini i tamo nestane. Barem na papiru. Naime, Džon Darvin nije želeo da ode na onaj svet, previše je uživao u blagodetima života. Ovaj zatvorski radnik iz grada Siton Karu u Velikoj Britaniji bavio se sa svojom suprugom iznajmljivanjem i preprodajom nekretnina, što mu je dobar niz godina obezbeđivalo finansijsko blagostanje. Međutim, krajem 2000. godine proširili su se više nego što su mogli i uleteli u dugove.

I tako je Džon 21. marta 2002. krenuo na otvoreno more. A onda je skočio u vodu i doplivao do obale, gde ga je supruga dočekala i odvezla do obližnje železničke stanice. Džon se sakrio u drugom okrugu, a En je podnela prijavu da joj je muž nestao. Usledila je opširna potraga, pronađeni su samo Darvinov kanu i veslo, ali, naravno, ne i on. Kad se nekoliko meseci kasnije prašina slegla, Džon Darvin se vratio kući i sakrio u jednom pansionu koji je posedovao pre „smrti“. I sve je išlo kao po loju. En je pokupila novac od osiguranja, dugovi su otplaćeni. Džon je uspeo da izvuče lažni pasoš na ime Džon Džouns, koristeći izvod iz matične knjige rođenih jedne davno preminule bebe. S tim pasošem je otputovao u Panamu, gde je planirao da kupi dodatne nekretnine nakon prodaje onih koje posedovao u Engleskoj i da se sa En preseli u tu državu. Sve je išlo odlično, En je prodala neke nekretnine u Siton Karuu, kupili su zemljište i kuću u Panami, planirali da tu otvore pansion... a onda je nešto krenulo naopako.


Niko ne zna zašto se Džon Darvin vratio u Veliku Britaniju. Po nekima, istekla mu je panamska viza, pa je morao da vadi novu. Drugi podsećaju da ni policija i poreske vlasti nisu baš naivni – primetili su da je povećana komunikacija En Darvin s Panamom, kao i velike transfere novca koje je imala s tom zemljom. Sam Darvin tvrdi da ga je izjedala griža savesti zato što nije mogao da vidi sinove. Naime, da bi prevara bila verodostojna, Džon i En nisu rekli sopstvenoj deci da im je otac u stvari potajno živ... sinovi su već šest godina mislili da je Džon nestao na pučini. Bilo kako bilo, „čovek s kanuom“, kako će postati poznat, 1. decembra 2007. godine prijavio se u policijskoj stanici u Londonu tvrdeći da se ne seća ničega što se odigralo otkako je nestao na pučini. Sama priča je bila puna rupa i, iako je En Darvin, u to vreme u Panami, glumila iznenađenje i oduševljenje što joj je muž ipak među živima, retko ko je verovao da je Darvin nevinašce. Ali svet više nije veliko mesto u kome ne ostaju tragovi: zainteresovan velikom medijskom pažnjom, neko od običnih građana je u Google imagesu otkucao „Džon En Panama“. Izašla mu je slika Džona i En na sajtu agencije za prodaju nekretnina, stara svega nekoliko meseci. Sutradan su britanski tabloidi tu sliku imali na naslovnim stranama i plan Darvinovih, na korak od ostvarenja, otišao je bestraga. Deca su ih se odrekla preko novina, dobili su višegodišnje zatvorske kazne, a ako je verovati tabloidima, i međusobno su se posvađali...

A o čemu se radi u ovoj svesci Julije? Da li je „osigurana smrt“ iz naslova takođe i lažna, ili je u pitanju nešto mnogo složenije i mračnije? Nastavite sa čitanjem i otkrijte...

Ovde možete preuzeti pdf fajl za pregled izdanja.

Adresa:

Beograd, Lomina 5
TC Zeleni venac (ugao Kameničke i Lomine).
Lokal br. (suteren)

Telefoni:

011/2622867
064/6465755
064/6465759