Julija 17

Postao je poznat kao Zver. Kad je konačno uhvaćen, priznao je da je između 1992. i 1999. silovao i ubio 140 dece između 8 i 13 godina (jedini poznati izuzetak jeste jedan šesnaestogodišnji hendikepirani dečak), a sumnja se da je pravi broj njegovih žrtava značajno veći – oko 300. Sedam godina je bio strah i trepet Kolumbije, mamio je siromašne dečake da krenu s njim i onda se do smrti iživljavao nad njima. Postao je poznat kao Zver, ali su ga pre toga svi poznanici i buduće žrtve znali kao dobroćudnog Šilju.

Luis Garavito rođen je 1957. u Henovi u Kolumbiji. Kao najstarije dete u porodici, trpeo je nasilje od oca alkoholičara, a ima naznaka i da je odmalena bio predmet silovanja dvojice komšija. Otišao je od kuće sa šesnaest godina, putovao po ogromnoj državi i izdržavao se tako što je preprodavao voće, ili Biblije, ili bilo šta drugo što je mogao. Na pijacama je i dobio nadimak Šilja, po Diznijevom liku iz stripova. Po uzoru na oca, s vremenom je postao alkoholičar; po uzoru na komšije, počeo je da siluje mlade dečake koje je sretao na pijaci. No, mučenje i kasapljenje su njegovi sopstveni pečati.

Garavitov modus operandi bio je vrlo prost: došao bi u neki grad, uklopio bi se u pijačnu scenu i posmatrao dečake koji su tu radili. Onda bi nekolicini njih plaćao piće ili slatkiše i među njima birao narednu žrtvu. Nesrećnom izabraniku bi ponudio novac za jednodnevni posao specifi čan za grad u kome su se nalazili (čuvanje stoke, berbu šećerne trske ili nešto slično; ukoliko bi žrtva bila narkoman, nudio je drogu), odveo bi ga na ranije isplanirano mesto van grada i tamo vezao, mučio, silovao i ubio odsecanjem glave (ne nužno tim redosledom). Leševe nije zakopavao, već ih je ostavljao da trule na suncu, bez obzira na to što će koji dan kasnije nove žrtve dovesti na isto mesto – verovatno ih je vezivao čim bi odmakli od grada. Nakon nekoliko ubistava (ili nekoliko desetina) promenio bi grad i krenuo iznova. U nekoliko navrata je bio dovođen u vezu s nestankom dece i privođen, ali nije bilo nikakvih dokaza, a vlasti nisu bile svesne razmera njegovog ludila.

I zaista, Garavito je uspeo da pobije toliko dečaka samo zato što je živeo u ogromnoj, haotičnoj i siromašnoj Kolumbiji. Sistem obaveznih ličnih isprava nije razrađen u toj državi; koordinacija između policija različitih okruga je slaba; a dece koja rade na pijacama, prodajući sve što stignu od malih nogu kako bi svojim siromašnim porodicama donele još nešto malo novca neophodnog za puko preživljavanje, ima mnogo. U uređenom društvu Zver bi bio uhvaćen posle nekoliko ubistava, ako ne i ranije. U Kolumbiji, bio je potreban trocifren broj žrtava.

Uhvaćen je tek kad su se centralne vlasti zainteresovale za zapanjujući broj leševa razbacanih po čitavoj državi i još veći broj nestanaka. Garavito je viđen kako je pokušao da siluje jednog dečaka i ponovo je prijavljen policiji, a onda i uhapšen. Dao je lažno ime i podatke, no, zahvaljujući koordinaciji, policajci su znali da je već ranije bio dovođen u vezu s nestancima. Skupili su dokaze, prezentovali mu ih, a on je bez oklevanja priznao da je ubio 140 dece. U kutiji koju je poverio rođaci na čuvanje bili su suveniri, slike dečaka koje je ubio. Garavito je sarađivao s policijom, pokazao lokacije dodatnih grobnica – ali nije priznao sve zločine koji mu se stavljaju na teret. Zver je danas u zatvoru, osuđen na 2600 godina teške robije, odvojen od ostalih robijaša kako ga ne bi ubili. No, pošto je maksimalni zakonski zbir zatvorskih kazni u Kolumbiji 40 godina (smrtne nema), a priznanje i pomoć policiji računaju se kao dobro vladanje, postoji velika verovatnoća da će izaći posle 22 godine. Ako dotad ne padne šaka drugim zatvorenicima.

A i u ovoj epizodi Julije imamo serijskog ubicu koji odbija da prizna jedno ubistvo za koje je osumnjičen. Samo što je, kako ćete videti, situacija znatno komplikovanija nego kod Luisa Garavita...

Ovde možete preuzeti pdf fajl za pregled izdanja.

Adresa:

Beograd, Lomina 5
TC Zeleni venac (ugao Kameničke i Lomine).
Lokal br. (suteren)

Telefoni:

011/2622867
064/6465755
064/6465759