Julija 6

„Ne želim da se naviknem... Na sve... Ne želim da poremetim svoju sposobnost da budem emotivna... Pa čak i ako moram da platim visoku cenu za to...“

Vrlo malo toga može da nas pogodi više od dečije nesreće. S jedne strane, detinjstvo je uvreženo u našem umu kao najsrećnije doba života i teško je gledati kako ga nešto upropašćava. S druge strane, ljubav roditelja prema detetu verovatno je najbezuslovnija koja postoji, a samim tim je i patnja, ako se objektu te ljubavi nešto desi, najveća. I zato Đankarlo Berardi, autor Julije, hoda po tankoj liniji u epizodi Džeri je nestao. Ne želimo da se prelepom, nevinom dečaku iz naslova priče, koga i u tako ranom dobu život nije mazio, nešto desi; grozničavo čitamo svesku kako bismo saznali da je sve u redu, kako će završiti u zagrljaju pomalo luckaste majke. Da li će Džeri biti pronađen?

Pročitajte. Mi ćemo ovde reći da, naravno, nije sve onako kako izgleda. Detinjstvo je daleko od bezbrižnog i srećnog. Mnogi pisci su već zaključili kako ne postoji okrutnije biće od malog deteta – verovatno je najuspelije od svih to dočarao Vilijam Golding u romanu Gospodar muva, priči o školarcima koji usled avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu bez ijednog odraslog da ih kontroliše... i ratuju međusobno kao najgori divljaci. Mali Džeri nije takav, neće biti nekog obrta koji nam govori da je plavokosi anđelak u stvari  mali antihrist, to odmah možemo da vam kažemo – ali ideja o potpuno nevinoj deci ipak ne drži vodu. A ni druga stavka, bezuslovna ljubav roditelja, nije imuna na cinizam. Da jeste, vesti ne bi bile pune priča o zlostavljanjima u porodici, ne bi postojalo zasebno krivično delo čedomorstva.

Ali ostavimo cinizam po strani i zadržimo se u idealnom svetu nevine dece i brižnih roditelja. Kako se Julija, koja je očigledno već zagazila u tridesete godine, snalazi u slučaju u kome je otet jedan dečak? Interesantno je da Berardi nije Juliji podario jači materinski instinkt. U svim razgovorima sa Emili, ili sa svojom bakom, pa čak i u svojim mislima, naglašava se da Juliji nije lako što nema nikoga pokraj sebe, što nema „jaču polovinu“, da joj nedostaje ljubav. A to što ne zasniva porodicu? Potomstvo u Bonelijevim stripovima nije često – u stvari, u stripovima uopšte. Čuveni Teks Viler ide u avanture sa svojim sinom Kitom, to da; centralna tačka prvih sto brojeva Natana Nevera jeste njegov odnos sa ćerkom En; serijal Priče sa Divljeg zapada prati više generacija porodice Mekdonald; a Gea, čije je objavljivanje Darkwood nedavno završio, na kraju serijala na korak je od porođaja. Ali to su više izuzeci nego pravila: između Teksa i Kita Vilera ne postoji valjano izgrađeni odnos oca i sina, En Never je sklonjena iz Natanovog života prvom prilikom, a Geu sa detetom u samom stripu nikad nismo videli. Postoji mišljenje da su stripovi za mlađu publiku, da bi junak s potomstvom otežao identifi kaciju publike s njim i da to treba izbegavati. Tako i Julija, uprkos gorenavedenom monologu o emotivnosti, jedva da reaguje na Džerijevu otmicu više nego poručnik Veb, ili bilo ko drugi – svakako ne kao jedna žena koja želi da postane majka ali joj je to trenutno uskraćeno. A ipak...

A ipak, Berardi nas manje pušta u Julijinu glavu u ovoj svesci. Snovi da, ali njen dnevnik je šturiji nego što smo navikli, nedorečeniji. Kao da je suzdržanija, odnosno da više krije emocije – samo da bi bez reči i bez razmišljanja pojurila da zaštiti Suzan, Džerijevu  majku... i dobila batine. Julija se, drugim rečima, ponaša i hladnije i impulsivnije nego obično, kao da ju je nešto izbacilo iz takta. Džeri u stvari progoni sve u stripu – i Lea Bakstera, i Alana Veba, a i samu Juliju. Svi žele da mu se ništa ne desi, da priča dobije srećan kraj. A hoće li?

Pročitajte.

Ovde možete preuzeti pdf fajl za pregled izdanja.

Adresa:

Beograd, Lomina 5
TC Zeleni venac (ugao Kameničke i Lomine).
Lokal br. (suteren)

Telefoni:

011/2622867
064/6465755
064/6465759